Ka politici rodnog budžetiranja u AP Vojvodini

”Rodno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u procese utvrđivanja budžeta. Podrazumeva procenu budžeta iz aspekta roda, uključivanje aspekta roda u sve nivoe u procesu utvrđivanja budžeta i restruktuiranje prihoda i rashoda radi unapređenja rodne ravnopravnosti.”
(Savet Evrope, 2005.)

O PROJEKTU „KA POLITICI RODNOG BUDŽETIRANJA
U AP VOJVODINI” (realizaciju projekta je u potpunosti podržao UNIFEM)

Kontekst
Uspostavljanjem pravnog i institucionalnog okvira za ostvarivanje rodne ravnopravnosti Izvršno veće i Skupština AP Vojvodine su pokazali jasnu političku volju da se na teritoriji Vojvodine preduzmu sistemski koraci ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti u svim segmentima života. Pored uspostavljanja institucionalnih mehanizama za unapređenje rodne ravnopravnosti (Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Odbor za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, Savet za ravnopravnost polova, Pokrajinski ombudsman-zamenica za ravnopravnost polova) i donošenja strateških dokumenata kojima se ostvarivanje rodne ravnopravnosti uređuje u različitim oblastima (Deklaracija i Odluka o ravnopravnosti polova, Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini i Program za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja posebno ugroženih grupa žena u AP Vojvodini), napori da se unapredi rodna ravnopravnost ogledaju se sve više i u izdvajanju neophodnih finansijskih sredstava za realizaciju mera, programa i akcija kojima se doprinosi ostvarivanju principa jednakih mogućnosti za žene i muškarce. Od posebnog značaja su programi Garancijskog fonda AP Vojvodine namenjeni ženama, kao i programi Fonda za razvoj AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Zavoda za ravnopravnost polova, itd.

Zašto ovaj projekat?
Imajući u vidu sadašnji stepen razvoja institucionalnih mehanizama kao i postojanje strateških smernica u oblasti rodne ravnopravnosti, sledeći korak na ovom polju predstavlja efikasno uključivanje principa rodne ravnopravnosti u sve pokrajinske politike i programe (gender mainstreaming). Ovaj pristup treba da bude sastavni deo svakodnevnog rada zaposlenih u pokrajinskoj administraciji i način na koji se politike kreiraju, sprovode i evaluiraju. Ovim će se obezbediti da sve politike koje pokrajinska administracija realizuje budu u najvećoj mogućoj meri u skladu sa položajem i potrebama žena i muškaraca i time doprinose ostvarivanju rodne ravnopravnosti, a da se sredstva namenjena za njihovo sprovođenje upotrebljavaju na najefikasniji način. Da bi se to sprovelo u praksi neohodno je obezbediti mnoštvo preduslova: od sticanja znanja i veština za obavljanje takvog rada, preko podizanja svesti donosioca odluka i javnosti o značaju takvog pristupa i dobijanja njihove podrške, pa sve do kreiranja strateškog plana za sprovođenje ovakve inicijative sa ciljem da sprovođenje rodno osetljivih politika bude redovan posao koji obavljaju obučeni službenici/ce pokrajinske administracije. Upravo iz tih razloga, saradnici Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova osmislili su i sproveli projekat „Ka politici rodnog budžetiranja u AP Vojvodini” uz podršku Razvojnog fonda za žene pri Ujedinjenim nacijama (UNIFEM-a). To je jedan od prvih projekata koji se bavi temom rodnog budžetiranja u javnoj upravi u našoj zemlji i prvi na prostorima jugoistočne Evrope u okviru kog su zaposleni u javnoj upravi analizirali sopstvene programe iz ugla rodne ravnopravnosti. Projekat je realizovan u periodu od aprila 2008. do juna 2009. godine.

Ciljevi projekta

Dugoročni ciljevi projekta:
1. Uključivanje aspekta rodne ravnopravnosti u budžet AP Vojvodine što će
doprineti smanjenju postojećih neravnopravnosti i unapređenju rodne
ravnopravnosti;

2. Intenzivnije uključivanje donosioca odluka i zaposlenih u pokrajinskoj administraciji u kreiranje rodno-osetljivih programa i raspodelu budžetskih
sredstava i povećana svest poslanika/ca u Skupštini APV o mogućnostima
unapređivanja rodne ravnopravnosti kroz proces budžetiranja;

3. Intenzivnije uključivanje organizacija civilnog društva u kreiranje pokrajinskog budžeta u odnosu na rodnu ravnopravnost;

4. Veća transparentnost pokrajinskog budžeta sa aspekta rodne ravnopravnosti.

Kratkoročni rezultati projekta:
1. Izrađene preporuke za modifikaciju programa zapošljavanja kako bi se rodna perspektiva uvrstila u njih (na osnovu povećanog razumevanja rodnih implikacija pojedinih programa);

2. Povećani kapaciteti Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje, i  ravnopravnost polova da sprovodi rodne analize programa;

3. Formiranje tima koji će se sastojati od pokrajinskih rukovodilaca koji će razumeti značaj rodnog budžetiranja kao sredstva za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i posedovati znanje o uključivanju rodne perspektive u njihove projekte;

4. Grupa odabranih poslanika/ca koja razume rodne implikacije budžeta i podržava inicijative za uključivanje rodne perspektive u budžet AP Vojvodine;

5. Povećana svest organizacija civilnog društva u vezi sa rodnim budžetiranjem i učestvovanje u kreiranju okvira za sprovođenje rodnog budžetiranja.

Zašto programi zapošljavanja i samozapošljavanja?
Ekonomski položaj žena i njihovo učešće na tržištu rada od ključnog su značaja za stepen rodne ravnopravnosti u jednom društvu. Ekonomska sigurnost i nezavisnost žena doprinose suzbijanju diskriminacije u različitim sferama društvenog života i utiču kako na mogućnosti za lični, tako i društveni napredak i razvoj. Položaj žena na tržištu rada u Srbiji odlikuje veća stopa neaktivnosti i veća stopa nezaposlenosti u odnosu na muškarce, duži period čekanja na zaposlenje, značajne poteškoće pri ponovnom ulasku na tržište radne snage, kao i slabo učešće u preduzetništvu. Imajući u vidu da je podsticanje zapošljavanja i rešavanje problema nezaposlenosti jedan od prioriteta Izvršnog veća AP Vojvodine, kao i to da se žene nalaze u nepovoljnijem položaju kada je reč o zapošljavanju, opredelili smo se upravo za analizu programa koji se tiču zapošljavanja i samozapošljavanja. Tako su za analizu odabrani sledeći programi: Integrisana kvalifikaciona šema (u okviru Programa privrednog razvoja AP Vojvodine), Program za obezbeđivanje bespovratnih sredstava za finansiranje projekata kojima se podstiče zapošljavanje mladih i Program za dodelu sredstava za samozapošljavanje lica romske nacionalnosti koje je sprovodio Pokrajinski sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, zatim program Fonda za razvoj AP Vojvodine - Dugoročno kreditiranje start-ap programa za radno neaktivna lica sa teritorije AP Vojvodine, kao i programi Garancijskog fonda AP Vojvodine koji se odnose na odobravanje garancija za obezbeđenje kredita namenjenih za preduzetnice i osnivačice malih preduzeća koje delatnost obavljaju manje od tri godine, finansiranje start-ap programa za radno neaktivne žene, kao i program nabavke nove poljoprivredne mehanizacije čiju su ciljnu grupu činile izbeglice.


KAKO SMO ORGANIZOVALI RAD

Podizanje naših kapaciteta u oblasti rodnog budžetiranja
Pre same analize izabranih programa bilo je neophodno da unapredimo vlastite kapacitete za sprovođenje rodne analize. Tako je u junu 2008. godine održana obuka kako bi smo stekli dodatna znanja o konceptu rodnog budžetiranja, u okviru koje je testirana metodologija na odabranim programima. Na treningu koji je vodila švedska ekspertkinja En Boman, poseban značaj je imalo prilagođavanje metodologije koja je u Švedskoj uspešno korišćena za analizu i unapređenje programa Vlade Švedske sa stanovišta rodne ravnopravnosti. Naime, ova metodologija je primenjena u svih 48 sektora delatnosti i sprovedeno je preko 120 analiza koje su u 50 slučajeva dovele do postavljanja novih ciljeva politika kako bi se uključio aspekt rodne ravnopravnosti. Nakon ovoga, usledilo je prikupljanje neophodnih podataka o izabranim programima tokom čega je ostvarena dobra saradnja sa Kancelarijom za inkluziju Roma, Garancijskim fondom AP Vojvodine i Fondom za razvoj AP Vojvodine čije smo programe analizirali. Posle toga smo pristupili samoj analizi koja je pokazala primenljivost metodologije razvijene u Švedskoj na pokrajinske programe. Pored prikupljanja relevantnih podataka organizovano je i anketiranje (putem fokus grupa) korisnika/ca navedenih programa kako bi se stekao konkretan uvid u stavove i iskustva građana/ki kojima su ovi programi namenjeni. Nakon završetka analiza održan je dodatni sastanak sa En Boman kako bismo razmotrili nalaze analiza i započeli pripremu strateškog plana za nastavak aktivnosti za uvođenje aspekta rodne ravnopravnosti u politike pokrajinskih organa. Rezultati su razmotreni i sa predstavnicima institucija čiji su se programi analizirali.

Uključivanje drugih aktera
Na samom početku realizacije projekta organizovali smo sastanak sa predstavnicama/cima Garancijskog fonda, Fonda za razvoj i Pokrajinskog sekretarijata za finansije. Tom prilikom smo formirali i projektni tim koji su pored nas kao predstavnika/ca Sekretarijata činili i Teodora Vlahović (u tom trenutnku zamenica direktora Fonda za razvoj AP Vojvodine a sada direktorka Garancijskog fonda) i Maja Maksimović, pomoćnica u Garancijskom fondu. One su tom prilikom upoznate sa osnovnim idejama i ciljevima projekta, aktivnostima koje su planirane u okviru projekta kao i sa očekivanjima od institucija koje predstavljaju (pre svega u smislu dobavljanja neophodnih podataka).

Okrugli sto
U prvoj fazi projekta održan je i okrugli sto sa ciljem da se predstavnici/ce pokrajinske uprave ali i nevladinih organizacija informišu o konceptu i značaju rodnog budžetiranja. Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, je predstavio projekat na okruglom stolu, dok je En Boman govorila o značaju rodnog budžetiranja i načinu na koji je švedska vlada inicirala i sprovodila proces uvođenja rodne perspektive u javne politike. Skup je potvrdio spremnost da se rodna perspektiva integriše u rad pokrajinskih organa. Naime Pokrajinski sekretarijat za finansije je nesposredno nakon okruglog stola pripremio Uputstvo za pripremu budžeta AP Vojvodine za 2009. godinu u kom je data mogućnost da se u obrazloženju zahteva za finansiranje navede rodni aspekt. („Ukoliko je po vašoj proceni od značaja, obrazloženjem se može navesti i rodni aspekt u podnetim zahtevima za finansiranjem”).

Treninzi o rodnom budžetiranju
Paralelno sa sprovođenjem analiza organizovali smo i aktivnosti sa ciljem informisanja donosilaca odluka i zaposlenih u pokrajinskim organima o rodnom budžetiranju. U saradnji sa kabinetom potpredsednice Skupštine AP Vojvodine Maje Sedlarević i predsednicom Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine Tanjom Jovanović održana su dva jednodnevna seminara sa poslanicima/cama Skupštine AP Vojvodine. Učesnicima seminara predstavljeno je kako rodno osetljivi budžeti doprinose društvenom razvoju, pravednijem društvu i kako se rodna perspektiva može uključiti u budžetski proces. Pored toga, održan je i jedan dvodnevni seminar sa predstavnicima/cama pokrajinskih sekretarijata i fondova. Seminar je sadržao kratak uvod o rodnoj ravnopravnosti i uvođenju principa rodne ravnopravnosti u javne politike, kao I predstavljanje budžetskog procesa, zatim koncepta rodnog budžetiranja i postupaka u sagledavanju uticaja programa na jednake mogućnost žena i muškaraca.


Publikacije
U okviru projekta pripremljena je i ova brošura – „Ka politici rodnog budžetiranja u AP Vojvodini”, koja objašnjava pojam rodnog budžetiranja, postupke u sprovođenju rodne analize na primeru analiza koje su sproveli saradnici/e Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, kao i iskustva stečena u radu na rodnom budžetiranju. Ovom brošurom želeli smo pre svega da na osnovu sopstvenog iskustva ponudimo praktična uputstva za sprovođenje rodnog budžetiranja, kao i da predstavimo rezultate našeg rada. Istovremeno se nadamo da će brošura biti korisna za buduće rodno budžetske inicijative i da će predstavljati praktični priručnik koji će koristiti pre svega zaposleni u javnoj upravi, ali i ostali akteri. Pored toga, imajući u vidu nedostatak stručne literature o rodnom budžetiranju na srpskom jeziku, preveden je i odštampan „Priručnik za uvođenje principa rodne ravnopravnosti u javne politike” Komiteta za podršku uvođenju principa rodne ravnopravnosti Vlade Švedske. Ovaj priručnik sadrži praktične metode za integrisanje rodne perspektive u politike i programe vlade kao i uputstva za evaluaciju uticaja programa na položaj žena i muškaraca.

Rezultati
Realizacijom projektnih aktivnosti postignuti se sledeći rezultati:

• Značajno su unapređeni kapaciteti zaposlenih u Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova u domenu sprovođenja rodne analize programa, a započet je i rad na strateškom planu za uvođenje rodne ravnopravnosti u sve programe pokrajinske uprave.

• Na osnovu analiza utvđene su preporuke za unapređenje odabranih programa u oblasti zapošljavanja sa stanovišta rodne ravnopravnosti koje će biti podnete Izvršnom veću AP Vojvodine.

• Osim toga, povećana je svest o značaju uključivanja rodne perspektive u budžetski proces među poslanicima/ama Skupštine AP Vojvodine i među zaposlenima u pokrajinskim sekretarijatima i fondovima.

• Obezbeđena je stručna literatura na srpskom jeziku koja sadrži praktične primere o integrisanju rodne ravnopravnosti u programe koje sprovode vladina tela.

• Uputstvo za izradu budžeta koje je izradio Pokrajinski sekretarijat za finansije
takođe predstavlja dragocenu osnovu za dalji rad na ovom pitanju, ali je istovremeno i pokazatelj postojanja dobre volje za uključivanje drugih aktera u sistemsko uvođenje principa rodne ravnopravnosti u rad pokrajinskih organa uprave.

• Ostvarena je saradnja sa vojvođanskim nevladinim organizacijama koje
realizuju projekte u oblasti rodnog budžetiranja.

Važno je istaći i regionalni značaj ovog projekta. Naime, projektne aktivnosti su predstavljene i na regionalnoj konferenciji „Rodno osetljivi budžeti – dosadašnja iskustva i mogućnosti primene” u Banja Luci (Bosna i Hercegovina) novembra 2008. godine. Konferencija je okupila predstavnike/ce vladinih institucija i nevladinih organizacija iz regiona koji sprovode projekte u domenu rodnog budžetiranja. Isto tako, u aprilu 2009. godine, na poziv UNIFEM-a, saradnici/e Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova predstavili su projekat i iskustva u vezi sa rodnom analizom pokrajinskih programa predstavnicima Ministarstva rada i socijalne politike Republike Makedonije i ekspertima/kinjama iz oblasti ekonomije i finansija, s obzirom na to da Vlada Makedonije takođe planira da uz podršku UNIFEM-a realizuje slične aktivnosti u oblasti rodnog budžetiranja.

Sledeći koraci
Pokrajinski sekretarijat planira da u narednom periodu nastavi rad u oblasti rodnog budžetiranja kroz dalje usavršavanje u ovom domenu, kao i kroz podsticanje drugih pokrajinskih institucija da izvrše rodnu analizu svojih programa. Na taj način bi se postepeno proširio krug zaposlenih koji razumeju značaj rodnog budžetiranja i koriste metode za rodnu analizu programa. Istovremeno, već smo preduzeli aktivnosti na izradi strateškog plana za uvođenje principa rodne ravnopravnosti u sve pokrajinske politike i programe. Krajnji cilj koji ćemo nastojati da ostvarimo u narednom periodu je da uključivanje aspekta rodne ravnopravnosti u planiranje, realizaciju, praćenje i evaluaciju politika i programa pokrajinske uprave postane redovna praksa koju će obavljati zaposleni koji su stekli neophodna znanja i veštine u ovoj oblasti i imaju punu političku podršku u tom radu. Na taj način će se politike i programi dalje unaprediti i uskladiti sa istinskim potrebama građana i građanki što će dovesti do većeg stepena rodne ravnopravnosti u društvu. To je, u krajnjem slučaju, i suština procesa rodnog budžetiranja.