Pravna mišljenja
U okviru nadležnosti iz Odluke o pokrajinskoj upravi ("Sl. list APV" br. 10/92, 12/92, 2/95, 3/2002 i 21/2002) pravnim i fizičkim licima daju se uputstva i pravna mišljenja iz oblasti radnih odnosa i zapošljavanja. Stručna mišljenja izdaju pravnici zaposleni u Sektoru za oblast rada i Sektoru za oblast zapošljavanja.
Da li je preduzetnik koji ima tri zaposlena u obavezi da donese pravilnik o bezbednosti i zaštiti na radu?
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 101/2005), propisana je obaveza poslodavca da svojim aktom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ove mere o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac može da propiše kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, ako nema kolektivni ugovor ili pravilnik, ili da donese poseban pravilnik o zaštiti na radu.
Pored pravilnika posebno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisana obaveza poslodavca da donese Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
Navedene propisane obaveze se primenjuju na sve poslodavce, gde se pod poslodavcem smatra i preduzetnik koji ima zaposlene.
Imajući u vidu odredbe člana 14. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ovu obavezu poslodavac koji ima do deset zaposlenih može utvrditi ugovorom o radu.
Ove obaveze nisu propisane za preduzetnike koji nemaju zaposlene radnike.
Zaposlila sam se u frizerskom salonu na određeno vreme, radi zamene koleginice koja je otišla na duže bolovanje. Odsutna koleginica najavila je povratak na posao, a ja sam u međuvremenu zatrudnela. Da li može da mi prestane radni odnos, s obzirom da trudnice imaju posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu?
Zakon o radu (“Službeni glasnik RS”, broj 24/2005 i 61/2005), propisao je u članu 187. stav 1. da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu zaposlenoj za vreme trudnoće, tj. da uživa posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu. Međutim, odredbom člana 37. stav 3. Zakona o radu određeno je da se radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Članom 187. stav 2. istog Zakona, propisano je da zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan. Uz pretpostavku da je u Vašem ugovoru o radu navedena odredba da Vam prestaje radni odnos sa danom povratka privremeno odsutnog zaposlenog na rad, to znači da Vam prestaje radni odnos sa danom povratka odsutne koleginice, kako je to i navedeno u ugovoru o radu, bez obzira na to što ste u drugom stanju.
Da li zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima pravo na godišnji odmor?
U članu 52. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", broj 24/2005 i 61/2005), propisano je da zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.
Pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora zavisi od ostvarenog prava na godišnji odmor, a ne od dužine radnog vremena, a zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ostvaruje pravo na godišnji odmor, kao i zaposleni koji radi puno radno vreme.
Znači, zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ostvaruje pravo na godišnji odmor shodno članu 68. Zakona o radu, kao i zaposleni koji radi puno radno vreme. Pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora zavisi od ostvarenog prava na godišnji odmor, a ne od dužine radnog vremena. Ako je zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ostvario pravo na pun godišnji odmor, ima pravo na regres u punom iznosu utvrđen opštim aktom i ugovorom o radu.
Da li postoji gornja starosna granica za zaključivanje ugovora o radu?
U skladu sa članom 24. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", broj 24/2005 i 61/2005), radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa Zakonom. Zakon o radu ne postavlja gornju starosnu granicu za zaključivanje ugovora o radu između poslodavca i nezaposlenog lica, bez obzira da li je to lice korisnik starosne ili porodične penzije.
Međutim, zavisno od oblasti rada, odnosno delatnosti, posebnim zakonom može da se ograničiti starosna granica kod pojedinih kategorija zaposlenih (npr. u oblasti visokog obrazovanja).
Prema tome, poslodavac može da zaključi ugovor o radu, odnosno da zasnuje radni odnos sa korisnikom starosne ili porodične penzije. U tom slučaju, dužan je da plaća sve obaveze iz njegove zarade (doprinos za obavezno socijalno osiguranje i porez).
Prema Zakonu o radu, kako se računaju dani plaćenog odsustva zaposlenog u slučaju dobrovoljnog davanja krvi?
Član 77. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", broj 24/2005 i 61/2005), propisuje pravo zaposlenog na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), broj radnih dana u toku kalendarsake godine, kao i neke slučajeve korišćenja toga prava, dok se drugi slučajevi i vreme trajanja plaćenog odsustva propisuju opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
Zakon o radu u stavu 3. tačka 2) istog člana propisuje pravo zaposlenog na plaćeno odustvo od dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.
Dobrovovoljno davanje krvi nije nikakva bolest, jer samo zdrava osoba daje krv, a davanje krvi nema negativne posledice po zdravlje i radne sposobnosti davaoca krvi. Medicinska struka je utvrdila da je davalac krvi potpuno zdravstveno sposoban da već sutradan može da nastavi da radi, što je opredelilo zakonodavca da u trajanje od dva dana računa i sam dan davanja krvi.
Dakle, zaposleni ima prava da odsustvuje sa rada za svaki pojedinačni slučaj dobrovoljnog davanja krvi u ukupnom trajanju od dva dana, u koje se računa i dan davanja krvi (dan davanja krvi + sutradan).
Prema članu 8. stav 2. Zakona o radu, opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu, mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom. Shodno tome, poslodavac može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi i pravo na duže odsustvo zbog dobrovoljnog davanja krvi.
Da li radnik bez prekida u stažu po zaključenju bolovanja ima pravo na godišnji odmor i šta je uslov za njegovo sticanje?
Član 70. stav 2. Zakona o radu propisuje da se praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju u dane godišnjeg odmora. Stav 3. istog člana propisuje da ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Član 73. stav 2. istog Zakona utvrđuje da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo se koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Dakle, zaposleni koji zbog privremene sprečenosti za rad – bolovanja, nije koristio prvi deo godišnjeg odmora (najmanje tri radne nedelje) u toku kalendarske godine, nema pravo da godišnji odmor za tu kalendarsku godinu koristi u narednoj godini.
U slučaju da se zaposleni razboleo za vreme korišćenja godišnjeg odmora, po prekinutom bolovanju, ne može samoinicijativno da nastavi korišćenje godišnjeg odmora za onoliko dana koliko je proveo na bolovanju. Zaposleni je dužan da se javi na rad i da mu poslodavac, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim, ponovo rešenjem odredi vreme u kome će koristiti preostali deo godišnjeg odmora, odmah po isteku bolovanja, ili kasnije, ako postoji potreba da radi.
